Šok, neverica, očaj… Nekadašnji rukometni reprezentativac Srbije Slaviša Đukanović (38) doživeo je srčani udar na treningu njegovog kluba Eksa i nalazi se u komi u bolnici u Marseju. Vest koja je brzinom svetlosti prostrujala Francuskom i Srbijom poslednjeg dana oktobra šokirala je sve, posebno one koji ga poznaju. Radi se o sporisti od glave do pete, bez poroka, koji nikada nije imao zdravstvene probleme osim uobičajenih sportskih povreda. Mnogo pitanja, kako, šta, da li je moguće? Odgovora nije bilo tih prvih dana životne drame koja je zadesila porodicu Đukanović, samo jedna želja, nada – da Miša bude dobro.
Posle tmurnih oblaka i kiše, uvek dođe Sunce, pa je Slavišu Đukanovića, koji poslednjih 15 godina igra u zemlji “galskih petlova”, obasjala svetlost. Posle sedam dana pakla, Miša, kako ga svi znaju u rukometnom svetu, je dobro i u krugu porodice se oporavlja. Vedar, pozitivan, kao da se ništa nije dogodilo, ekskluzivno za “Vesti” je pričao o događajima pre i posle drame.
Prvo i logično pitanje je kako ste?
– Odlično, dobro se osećam. Imam samo bolove kad spavam, zbog operacije, pa me konci još zatežu. Ovih dana trebalo bi da ih skinem, pa za mesec dana da idem na kontrolu. Zabranjena mi je fizična aktivnost tri meseca, ali svaki dan sam sa saigračima na treninzima, šalimo se, pričamo. Prija mi da budem prisutan, znam da je i njiima drago što sam s njima. Trudim se da normalno funkcionišem kao da se nije ništa desilo. Pošto mi je ugrađen pejsmejker, lekari 24 sata prate moje stanje. Za sada je sve ok – rekao je Đukanović.
Iskusni golman Eksa prisetio se tog tragičnog ponedeljka, 30. oktobra kada je doživeo srčani udar.
– Nikakve tegobe nisam osećao pre toga. Da ne pričam da su ovde u Francuskoj rigorzoni i česti pregledi. Sve je kod mene savršeno funkcionisalo inače ne bih mogao da dobijem licencu da igram. Otišao sam na jutarnji trening, počeo sam da se zagrevam. Sve je bila rutina. U jednom trenutku sam legao na leđa, počeo da se istežem i poslednje čega sam bio svestan da sam instiktivno zatvorio oči… I to je to, sledeći momenat je bio da se budim, a oko mene gužva. Pomislio sam, gde sam ovo, šta radim u ovom krevetu, šta mi se desilo?
Legenda francuskog rukometa Žerom Fernandez od ovog leta je trener Eksa. Posle drame sa Đukanovićem, proslavljeni as je napisao dirljivu poruku na svom Fejsbuk profilu.
– Prva tri meseca moje mlade trenerske karijere, a već najlepša lekcija. Trener uvek treba da ima na umu da iza svakog igrača stoji čovek. Miša se vratio, hvala – napisao je Fernandez.
Mišina supruga Jelena rekla nam je još jedan dirljiv gest legendarnog rukometaša, novopečenog trenera.
– U sredu je Eks igrao sa Monpeljeom, a samo dva dana posle srčanog udara, Miša se probudio. Žerom je rekao: “Znao je Miša da je tad utakmica, zato se i probudio”.
Tih 48 sati u životima Mišinih najmilijih bio je pakao. O tim minutima, satima zebnje, neizvesnosti, prvih pesimističnih prognoza lekara, za “Vesti” priča supruga Slaviše Đukanovića, Jelena.
– U ponedeljak 30. oktobra oko podneva dobila sam poziv sekretarice kluba da je Miša pao u nesvest i da dođem. Bila sam na poslu, pa sam morala da pitam za dozvolu da izađem. Nisam mislila da je stanje tako ozbiljno. Dok sam bila na putu do bolnice, zvao me je i Mišin menadžer Kasem. Kroz glavu ti prolazi mnogo toga, ali tek kada sam stigla u bolnicu i videla izraz lica sekretarice Lor, shvatila sam da je ozbiljna situacija, da Miša nije dobro. Ona je plakala, bila je bleda, zagrlila me je i rekla da nije budan, da je u komi… Počele su i da mi stižu prve poruke podrške, vest se brzo proširila – priseća se Jelena tog tmurnog ponedeljka.
Sreća u nesreći
Sekretarica Lor joj je objasnila šta se dogodilo.
– Miša je legao da se opusti, a kolega golman je video da nešto nije u redu, da ne diše normalno. Brzo je zvao trenera Žeroma Fernandeza, koji je došao, počeo da viče, da ga probudi, ali nije uspeo. Nastala je panika, kondicioni trener je odmah zvao Hitnu pomoć, urlao je preko telefona da što pre dođu. Stigla su kola za četiri minuta. Sekretarica Lor je radila u vatrogasnoj službi i bila je osposobljena da mu ukaže prvu pomoć. Počela je sa masažom srca kako bi ga povratila pre dolaska lekarske ekipe. Ona je dan pre toga otišla u penziju, pa je pravo čudo kako se našla na licu mesta, ona ga je i spasila. Kada su stigli iz Hitne pomoći počeli su sa elektro šokovima. Prvi put nisu uspeli da ga vrate, srce nije kucalo, ali drugi put je davao neke znake. Kasnije se ispostavilo da je 10 minuta bio klinički mrtav. Odvežen je u Marsej, u bolnicu koja je najbolja u Francuskoj kada su kardiovaskularni problemi u pitanju.
Dirljiva Jelenina poruka
Kada se sve završilo sa srećnim krajem, Jelena je na Fejsbuk stranici poslala dirljivu poruku i zahvala se svima na podržci tokom kriznih perioda za porodicu Đukanović.
– Naš četvoro! Zato što je drugačije nemoguće! Zauvek!!! Jači nego ikad!!!
Hvala svima od srca – napisala je supruga Slaviše Đukanovića na društvenoj mreži.
Teški trenuci za porodicu su nastali. Kako objasniti 11-godišnjoj ćerki Ivi i sedmogodišnjem sinu Lazaru da tata nije dobro.
– Lazar je bio tog dana sa Mišom. Srećom, nije bio prisutan tog kobnog trenutka, nego je sa sinom trenera Eksa Žeroma Fernandeza bio u drugoj sali, igrali su se. Kada je Miša odvežen u bolnici, saigrači su ga odveli u svlačionici da ne bi ništa saznao. Iva je bila u San Rafaelu na trodnevnom kampu. Blokirala sam joj telefon, zvala njenog trenera, objasnila kakva je situacija, da nikako ne sazna sa televizije, novina šta se Miši dogodilo.
Vesti o Miši su bile šture tog ponedeljka.
– Lekari su mi rekli da je stanje veoma ozbiljno, ali da je stabilno, u veštačkoj komi jer su želeli da mu sačuvaju organe, nisu znali da li je mozak oštećen tokom trenutaka kada je bio bez kiseonika, kada je srce stalo, da treba da budu urađene detaljne analize. Videla sam ga, delovalo je kao da se pomera, a ustvari se samo trzao, mišiću su mu grčili od jakih sedativa. Lekari nisu znali tačno šta je u pitanju, možda je bila i prirodna koma. Obavestili su me da će u utorak polako da počnu da ga skidaju sa lekova, da ga probude. Sa direktorom Eksa sam se dogovorila da ne dajemo izjave medijima, da sva obaveštenja ide preko kluba. Miša je u bolnici zaveden kao “iks”, jer je bilo poziva gde su se predstavljali kao članovi porodice, prijatelji. Ja sam imala samo šifru da bi se čula sa lekarima, da me non stop obaveštavaju. Bilo je i dezinformacija medija da je prebačen u drugu bolnicu.
Lekar tražio roditelje
Došao je i utorak, u 12 časova Jelena je imala razgovor sa lekarom.
– S njim je stigao i psiholog. Znala sam da nešto ne valja. Doktor mi je ponovio da je stanje ozbiljno, da je na “ivici”, da ne može da mi kaže da je dobro, da čekaju dalje analize, ali da je stabilno. Ne bi bilo dobro da dobije povišenu temperaturu pa su ga omotali ledenom posteljinom, kako bi temperaturu držali na normalnih 36 do 36,5. U sredu će opet pokušati da ga probude. Non stop je sa mnom bila Stefani, supruga trenera Eksa Žeroma Fernandeza. Ona je pitala lekara da li da zovu njegove roditelje da dođu iz Srbije.
Usledio je novi šok.
– Lekar je rekao da dođu obavezno jer će da žale ako ga ne budu videli. Sve mi se srušilo, mislila sam – gotovo je! Na vezi sam bila sa Mišinom sestrom Snežom, kojoj sam objasnila šta se dogodilo. Sa psihologom sam pričala 45 minuta, rečeno mi je da deci moram da kažem istinu. Sa Stefani sam otišla po Ivu u San Rafael, dok je Lazar bio sa Žeromom. Iva je sela u automobil, dok smo otišli nešto da jedemo, ona je zaspala na zadnjem sedištu. Otišli smo kod Žeroma i Stefani, deca su već legla, pa im nisam rekla te večeri šta se Miši desilo.
Osvanula je i sreda.
– Spavala sam možda sat vremena, ustala sam oko 5 ujutru, i uputila se ka bolnici. Lekar mi je rekao da će da ga polako skidaju sa lekova, da će pokušati opet da ga probude. Prolazili su sati, a onda konačno obrabrujuće vesti. Miša je počeo da se budi. Lekar mi je rekao da mu je stezao ruku, to je bio dobar znak. Oko 10 časova je bio potpuno budan. Deci sam rekla kakva je situacija, da je tata sada dobro. Počela su da plaču… Oko 12 časova stigla je najbolja vest. Lekarka mi je rekla – čudo se desilo! Kada sam došla kod njega, bio je priključen na aparate, bio je svestan, ali i dalje pomalo kontuzovan od jakiih lekova. Pitao me je gde sam ja ovo, šta ovde radim, otkud ti? Ta pitanja je nekoliko puta ponavljao. Međutim, vrlo je brzo došao sebi. Stefani ga je pitala da li zna ko je Žerom? On joj je odgovorio: “Kako da ne znam, ako Žeroma ne znaš dobiješ otkaz”. Bio je dobro raspoložen, veseo, šalio se.
Mišina humanost
Vest o srčanom udaru brzo se proširila, posebno u Francuskoj i Srbiji. Đukanović je mnogo više cenjen u zemlji “galskih petlova”, gde je već 15 godina, igrajući za Nicu, Vernon, Bordo i najviše za San Rafael, gde je proveo punu deceniju, od 2007. do 2017. godine. Proteklog leta prešao je u ambiciozni Eks. U Srbiji je za većinu medija bio prepoznatljiv po tome što je januara prošle godine napustio reprezentaciju Srbije tokom EP u Poljskoj zbog neslaganja sa kolegom iz reprezentacije Darkom Stanićem. Malo ko je pisao o humanosti Đukanovića, koji je proleća 2014. godine kada su Obrenovac i okolinu pogodile katastrofalne poplave, podigao San Rafael na noge, prikupljajući pomoć za ugrožene stanovništvo. Sam je platio transport kamiona, koji je u Barič i Obrenovac dopremio hranu, sredstva za higijenu, bebi opremu u vrednosti od nekoliko destina hiljada evra.
U četvrtak je stigla porodica iz Srbije.
– Došli su mu roditelji, sestra Snežana i kumovi Neša Antić i Toma Kovačević. Pričao je s njim, bio je bolje iz sata u sat. Lekari su mi rekli da će u petak da mu ugrade, ovde to zovu “bateriju”, da prate njegove stanje, da otkriju šta mu se desilo. Operacija je protekla dobro, ugrađen mu je pejsmejker, imaće 24-časovnu vezu sa bolnicom. U svakom trenu će da prate rad srce. Ako nešto ne bude u redu, a Miša to ne oseti, kontaktiraće ga. Rađena mu je i magnetna rezonanca. Otkriveno je da je imao malo začepljenje, da je srce preskakalo, da se nekoliko radnji desilo istovremeno i da je to uzork srčanog udara. Rekli su da neće ostati nikakve posledice. Zabranjeno mu je tri meseca fizička aktivnost, pa ćemo da vidimo za kasnije.
Uplašena deca
Kako su deca prihvatila novonastalu situaciju?
– Oboje žele da budu što više s njim. Iva me je pitala, ako se tati ovo desilo, da li to znači da može i nama! Uplašena je jer je Miša važio za nekog ko je zdrav, nikada se nije žalio da ga nešto boli. Zato kada sve ovo prođe, uradićemo svi kompletne analize, da budemo mirniji – istakla je Jelena Đukanović.
Miša je pušten iz bolnice posle sedam dana, u ponedeljak 6. novembra je bio kući. Istog dana otišao je na trening kako bi se pozdravio sa saigračima, trenerom, ljudima iz kluba. Golman Eksa zahvalio se svima na pažnji, porukama podrške.
– Kada sam uključio telefon, baterija mi je bila na 100 odsto, ali je počelo samo da pišti i odmah se isključio. Imao sam više od 5.000 poruka, trebalo mi je nekoliko dana da svima odgovorim. Želeo bih svima da zahvalim koji su se javili, brinuli, kako u Srbiji, tako u Francuskoj i dalje. Hvala svima u klubu, a posebnu zahvalnost dugujem Žeromu i Stefani Fernandez koji su bili uz moju porodicu kada je bilo najteže. Jelena, Iva i Lazar su spavali nekoliko dana kod njih.
Iako prekid karijere zvuči kao logičan, Đukanović kaže da se sada ne opterećuje s tim.
– Najvažnije mi je da se oporavim, lekari će da prate kako napreduje oporavak. Tri meseca ne smem ništa da radim, a posle – videćemo – zaključio je popularni Miša za “Vesti”.
https://www.youtube.com/watch?v=HEe5D7WWutU
Izvor: Vesti-online.com
