Jugoslaviji se osamdesetih godina prošlog veka desila Metaloplastika, a Jugoslavija je bila uspešna i na reprezentativnom i na klupskom planu. Trideset godina kasnije rukomet je na margini, a selektor je čovek koji je bio jedan od “šabačkih vanzemaljaca” – Jovica Cvetković.
Rukometaši se trenutno pripremaju za prvenstvo, a u prvim utakmicama su zabeležili poraze od Švajcarske i Rumunije.
“Orlovi” očekuju da se priključe rukometaši iz Bundeslige kako bi ekipa bila kompletna, a sve njih skupa na prvenstvu u grupi A čekaju Hrvatska, Island i Švedska.
Pre početka priprema, selektor je rekao da će Srbija u Hrvatskoj iznenaditi sve nekim stvarima na prvenstvu. Nije hteo da otkriva o čemu je reč, ali jeste da rukometnoj reprezentaciji potreban jedno “resetovanje” da bi se vremenom mogao očekivati rezultat poput onog u Beogradu pre pet godina.
Cvetković počinje priču onim što vidi kao moderan rukomet danas.
“Neću ni sada da otkrivam. Moderan rukomet? Ja sam taj rukomet igrao još 2006. onu selekciju koja je napravila rezultat, osvojila je srebro 2012. u Beogradu. Mi smo tada igrali taj rukomet, nisam ja otkrio Ameriku. Prosto to igra ceo kvalitetan rukometni svet danas. To je brzi rukomet koji diktiraju pravila. Nema više centra, znači možeš da kreneš sa centra kad god hoćeš. Prosto smatram da više napad u ovim uslovima ne počinje iz faze napada, već počinje iz odbrane. Znači onog momenta kad si ti osvojio loptu ili si primio gol imaš mogućnost da kreneš napad opet, planski. To je savremeni rukomet, nije to neka mudrost”, kaže selektor Srbije za B92.
Između mnogih nacionalnih timova, danas ima razlika samo u nijansama i individualnim kvalitetima pojedinaca ali se sve svodi na brzinu i daleko veću dinamiku igre.
“Možda se razlikuje od onoga što drugi igraju u nekim sitnicama, ali ja uvek gledam da unesem nešto novo u rukomet što mi pravila dozvoljavaju i što smatram da bi bilo korisno, uspešno i da donese rezultat”, objašnjava Cvetković.
Problem ženske rukometne selekcije na nedavno završenom Svetskom prvenstvu u prvoj utakmici nokaut faze kada su poražene od Crnogorki je bio upravo brzi centar kao jedna od tekovina novog rukometnog poretka. Detalj koji je napravio ogromnu razliku.
“Ne može, danas ko igra sa onom glavom od pre 10, 15 godina taj je mrtav, tu nema govora, mora prosto da se prihvati činjenica da iz kontri, brze igre i brzog centra, kvalitetne ekipe daju po desetak golova. To je nemoguće stići ako ne pratiš to. Ako ne igraš isto i ti, ne uvežabavaš”, smatra Cvetković.
Srbija je oduvek imala na bekovima “razbijače” i momke poput Marka Vujina i Momira Ilića. Na konstatciju bi našoj selekciji lepo “legao” i jedan Mikel Hansen, selektor kaže da njega nemamo i da moramo da se prilagođavamo momcima koji su na raspolaganju.
“To je Hansen, on je poseban. Svaka ekipa ima neku svoju igru u zavisnosti od igrača koje ima. Mi nemamo Hansena, ali imamo nešto drugo“.
Igrači su u razgovoru za B92 rekli da je jedan od glavnih aduta Srbije zajedništvo koje vlada među igračima i pozitivna atmosfera u ekipi.
Pet godina posle evropskog srebra kada su nam baš Danska i Hansen “došli glave” pritiska javnosti nema pa Srbija na prvenstvo ide rasterećena da pokaže šta u ovom trenutku može.
“Naši aduti treba da budu jedno maksimalno davanje na terenu, jedno požrtvovanje, prosto to je neophodnost u taktici i u nekoj pripremi da se pobede kvalitetni protivnici. To je neophodnost, mi moramo da budemo maksimalni na terenu da dajemo sve od sebe i da se sprovode taktičke zamisli”.
Međutim, kada taktičke zamisli zataje, do izražaja dolazi sposobnost pojedinaca da rešavaju pitanje pobednika. Kada se napravi spoj pojedinačnog kvaliteta, želje za pobedom i timskog duha dobije se jugoslovenska selekcija osamdesetih godina prošlog veka.
Tada su se, po rečima Cvetkovića, desili i „rukometni vanzemaljci“ koje stariji Šapčani i dalje pamte iz Metaloplastike.
“Baš sam čuo od nekoga o tom vremenu šta je rekao, mi smo se desili. Mi smo se desili kao generacija i prosto to može opet da se desi. Da budu u jednoj generaciji igrači kvalitetni na svim pozicijama i da se prave veliki rezultati. Nismo mi bili neko da nas je kalio od malena, od juniorskih dana da budemo to što jesmo, nego smo se prosto desili. Bila je i stara Jugoslavija i moram da kažem da se dosta kvalitetno radilo sa mladim igračima u svim krajevima“, kaže Cvetković.
Do današnjih dana, svest se promenila. Niti ima Jugoslavije, niti su društvene okolnosti iste, a potera i pomama za novcem je u sportu daleko veća.
“Nije bilo novca i niko nije ni tražio novac. Nije postojala ta svest, mi smo prosto voleli da se bavimo tim sportom i to je bilo dovoljno znači živeli smo za aplauz i neku slavu da tako kažem. To su bili strašni motivi za nas”, podseća Cvetković.
Golman reprezentacije Tibor Ivanišević prethodnu godinu je proveo u danskom Skjernu. Na utakmice ekipe u gradu od sedam hiljada ljudi, dolaze redovno po tri, tri i po hiljade gledalaca. U Srbiji se često toliko ne može skupiti ni na fudbalskim stadionima.
“Jasno je da smo u velikoj krizi, da smo u krizi i finansijskoj, ali krizi duha i stručnosti. Kako se radi to pokazuje ono što se stvori. Ono što se stvorilo ne može da privuče deset ljudi na tribine. Tako je nažalost i treba tu nešto menjati”, kaže selektor i dodaje da je već preduzeo određene korake ka tome.
“Mi ćemo već nakon ovog Evropskog prvenstva sasvim drugačije raditi, po jednom sistemu koji dovodi do stvaranja vrhunskih igrača. Moramo mnogo u glavi da promenimo, spreman sam da preuzmem odgovornost za ljude koji će to raditi. Smatram da to treba da rade kvalitetni stručnjaci a ne oni koji nemaju iskustva i to će neminovno doneti rezultat. Ali znamo kako to ide, kroz četiri, pet, šest godina”.
S tim u vezi, objašnjava da je i finale iz 2012. pripremana od 2006. i da je bila posledica rada u tih šest godina. Srbija je tada pobedila Dansku u grupi, ali je od iste selekcije poražena u finalu, posle pobede u spektakularnom polufinalu nad Hrvatskom.
“Ta 2012. je pripremana od 2006. kad sam vodio reprezentaciju i stvorio jednu generaciju ni iz čega bukvalno neiskusnu i tad smo počeli da radimo. Pa je bio prvi odlazak na veliko takmičenje Svetsko prvenstvo, pa smo bili osmi, prikazali neke odlične utakmice. To su neke neophodnosti da se napravi rezultat, moraš neke prolazne faze da prođeš. Mi smo prošli kroz to SP, neko neiskustvo nas je košalo jer smo mogli i više, ali nije ni trebalo as obzirom na status broj zajedničkih utakmica. To se stvara godinama i mi smo stvorili medalju. Pa je došla Austrija i nadalje je ekipa bila sposobna za tako nešto“.
Dvadeset deveti januar 2012. godine će u sportskim almansima ostati upamćen jer su Srbi igrali tri finala u jednom danu – vaterpolisti s Crnogorcima na EP u Ajndhovenu, rukometaši u Areni sa Dancima i Novak Đoković sa Nadalom u Australiji.
Đoković je narednih godina bio dominantan na ATP turu, vaterpolisti nižu medaje već uobičajeno, a jedino rukometaši nisu nastavili da “jašu talas” velikog uspeha.
“Mi sad opet nemamo ništa ovde, pokušavamo da popravimo. Trenažni centar koji sam predložio da se otvori treba da okupi sve najkvalitetnije mlade igrače u našoj ligi. Kandidate za mediteransku selekciju naredne godine i da se radi sa njima iz nedelje u nedelju i da pokušamo da popravimo šta je moguće popraviti u ovom momentu“, jasan je Cvetković.
On smatra da će takvi mladi igrači u budućnosti iskoristiti svoj igrački potencijal daleko bolje, što će i seniorima biti zalog za dolazeće godine.
“Među mladima uvek ima materijala. Međutim, kažem nije to samo rad na terenu nego je i sama selekcija bila loša. Druga stvar, mi smo izgubili status kao sport, deca idu u druge sportove, mi sakupljamo otpatke. Znači ono što neće drugi, dođe u rukomet i to su sve stvari koje dovode do ovakve slike rukometa“.
Selektora raduje činjenica da se na rukometnoj sceni u Srbiji pojavljuju klubovi koji pobeđuju a da nisu obavezno večiti rivali. Niški Železničar je pred ovu sezonu dobio vajld kartu, a ubedljivo je prvi na tabeli Super A lige Srbije sa 25 bodova ispred Partizana i Zvezde (po 17).
“To samo raduje svakoga ko misli dobro rukometu, raduje što se pojavljuje jedan ’Želja’ što je dobio vajld kartu da učestvuje u našoj ligi. Ja bih voleo da to opstane. Plašim se samo da je kod nas sve to nešto trenutno. Plašim se da neće potrajati dugo. Ako je to jedna ozbiljna priča onda će sigurno biti dobro i za srpski rukomet”, zaključuje srpski selektor.
Izvor: B92.net
